peek.photography

.. Cijeli taj dogovor mi je išao malo pre brzo, tako da nisam niti pokušao malo razmišljati o tome. Zagreb? Jebote, grad se baš i ne iskazuje romantičnim. Možda za neke druge prilike, al ne za prvi susret Ine i mene. U biti neznam, nije niti važno! Glavno je da smo Ina i ja skupa! To je ono što je najvažnije .. Da malo skratim priču, došla je i ta srijeda, 31.03.2004. Dan koj pada na prvi april. Fuck .. Ma sve je to ok! Biti če zanimljivo definitivno, i biti če nam predivno. U to ne sumljam!

Uglavnom, Inin vlak je došao malo prije mojeg. Čekao sam na vratima da vlak konačno stane i da ja konačno izjurim van. Trenutci "kočenja" vlaka su mi bili užasno dugi. Kroz prozor sam promatrao ljude vani. Ina mi je napisala sms da se nalazi kod nekih stepenica, da nema previše ljudi i da ču je prepoznati. Pokušao sam je uhvatiti pogledom, i uhvatio sam par cura koji su ličili opisu, al moju Inu nisam uspijo uhvatiti pogledom. Konačno je i taj vlak stao. Moj vagon je stao dosta vani same željezničke stanice. Bio sam užasno uzbuđen, svijestan svakog trenutka. Iznutra sam se tresao .. jedva sam hodao. Kontrolirao sam svaki korak .. hodao sam polako promatrajuči gdje bi se Ina mogla nalaziti. Polagano sam prekoračio tračnice i krenuo prema stepenicama držeči mobitel u ruci. Ina me zamolila da je odmah zovnom čim izađem iz vlaka, al ja nisam mogao. Držao sam mobitel u ruci, koračao prema stepenicama i razmišljao da taj razgovor preko telefona če biti onaj zadnji .. Da če sve nakon tog razgovora biti drukčije, da če glas dobiti i stas .. Pogledam prema stepenicama i vidim jednu visoku tamnokosu curu kako leđima okrenutu stoji pored tih stepenica. Bio sam siguran da je to moja Ina. Dignuo sam slušalicu, duboko udahnuo, i nazvao. Bio sam u pravu, tamnokosa cura je odgovorila na moj poziv. Glas joj je bio uzbuđen, nesiguran .. Laganim korakom sam koračao prema njoj, ona se okrenula i ugledala me. Konačno taj "povijesni" trenutak istine. Izdaleka mi je izgledala zbunjeno kao i ja .. Meni je bilo čudno jer sam Inu naravno drukčije zamišljao. Zagrlio sam je na trenutak .. žao mi je što je bio doslovce samo trenutak .. Htio sam da bude duži taj osječaj, ali u takvim trenutcima nemožeš se kontrolirati, nema šanse. Pogledao sam je i htio sam je što prije povezati s mojom Inom, tj. s glasom .. Al nije mi uspijevalo .. Što je i normalno. Glas u živo mi se sviđao kao i preko telefona. Malo je bio drukčiji, al sve u svemu je to bila moja Ina. Malo sam je nižu zamišljao, neznam zašto, pošto mi je Ina rekla da ima 175cm. Al mašta čini svoje .. Prvo što me oborilo s nogu je bio njezin pogled svijetlo smeđih očiju. Pogled iskrene, mlade, predivne cure. Neželim pretjerivati, ali NIKADA nisam imao priliku "uhvatiti" takav pogled u životu, makar je njezin pogled mene uhvatio i zarobio. Upoznao sam puno ljudi, s predivnim očima, s iskrenim pogledima, al nijedan nije bio kao od Ine .. Kosa joj je bila frčkava, lagano .. smeđa .. Usnice posebne .. nekako malene, ali pune. Imala je predivno tijelo. Očekivao sam je ipak malo jaču, pošto mi je cijelo vrijeme tupila da je debela. Od debljine ni traga ni glasa. Mogu je zamisliti malo jaču, i mislim da bi joj ljepo stajalo. Hodala je na jedan čudan način, koji joj savršeno paše. Ina ..

Rekli smo da moramo što brže na kavu da se konačno sjednemo, da možemo jedan drugoga pogledati u oči. Hodao sam s njezine desne strane, i upijao svaku riječ što je izgovorila. Zamišljao sam si moju Inu preko telefona i tražio sam one sitne znakove gdje koje sam povezivao s mojom Inom ..